Пребацивање community.openwrt са shell-а на ucode

02. октобар 2026. · openwrt, ansible, ucode

Ansible-ом управљам малом флотом OpenWrt рутера: рутери у облаку, VPS и кутије код куће. Алат за то је community.openwrt, наследник старе улоге gekmihesg.openwrt. Њена предност је што рутеру није потребан Python: модули су били shell скрипте које је контролер копирао преко SSH-а и покретао у BusyBox-у самог рутера.

То ради, али споро — и управо ме је брзина натерала да га препишем. У shell модулу uci свака опција је значила још неколико позива uci и jsonfilter, а мојој mesh мрежи треба много опција на сваком рутеру — по један задатак и гомила процеса за сваку. Уз то, JSON се склапа од shell стрингова, escaping је минско поље, а такве модуле је тешко тестирати.

Зашто ucode

На сваком OpenWrt уређају већ постоји бољи runtime: ucode, мали језик сличан JavaScript-у у ком је написан firewall4. Има уграђен JSON и везе ка fs, uci и ubus, па модул чита и пише конфигурацију директно, уместо да за сваку вредност покреће спољну команду.

Шта се десило

Почео сам са UCI модулом на ucode-у и заједничком библиотеком помоћних функција (#264). Затворен је у корист мањих, фокусираних pull request-ова.
Превод самог модула uci ушао је као #280. Главна новина је operations: цела серија измена (обриши застареле секције, направи или ажурирај нове) примењује се редом у једном позиву, уместо по један задатак за сваку опцију. Додаје и redact_keys, да тајне не би биле видљиве у diff испису.
Издање 1.9.0 је прво издање колекције засновано на ucode-у уместо на shell скриптама: 17 модула, од apk и copy до service и uci.

Следеће: WireGuard и AmneziaWG

Моја кућна mesh мрежа ради на WireGuard и AmneziaWG тунелима, и до сада је сва логика око њих живела у великој Ansible улози. Нови модули wg_interface и wg_peer (#281, на ревизији) преузимају логику на страни уређаја: генерисање кључева, заједничке PSK, пирове и брисање интерфејса који више нису потребни. Већ их користим из свог форка, а као интеграциони тестови служе Molecule сценарији на правом firmware-у рутера у виртуелним машинама.

Неколико замки у ucode-у

Модул добија аргументе као путању до JSON фајла у ARGV[0]; оставите у фајлу маркер WANT_JSON да би их Ansible тако прослеђивао.
Стрингови и низови немају .length — користите глобалну length(x).
Објекти се пореде по референци, па за откривање измена треба сопствена рекурзивна провера једнакости.
sprintf("%J", obj) је најбржи начин да се испише JSON.